Gastroskopija je sama po sebi vrlo specifična. To je pregled koji se obavlja samo u određenim situacijama. Ljudi često imaju predrasude prema tome, kao i prema ostalim endoskopskim pregledima. Iz tog razloga je važno istaći da se on radi samo kada postoje konkretne indicije za nešto drugo. Kako bismo otklonili neosnovane sumnje i pretpostavke, pozabavićemo se time ko, kada i kako potpada pod gastroskopski proces; kada se daje anestezija; koje su moguće kontraindikacije i kada se obratiti lekaru.
Kada se radi gastroskopija?
S obzirom na to da je reč o proceduri koja se radi samo kada za to ima potrebe, odnosno kada postoje indicije za neke potencijalne bolesti i smetnje u digestivnom traktu, važno je znati odrediti kada je neophodna gastroskopija. Pored toga, nužno je potrebno i obratiti pažnju na različite činioce koji izdvajaju pacijenta i njegov slučaj (hronične bolesti, priroda konkretnog problema, starosno doba, dotadašnje intervencije,…), zbog potencijalnog rizika ili kontraindikacija nakon pregleda.
Gastroskopija se vrši: kad postoji bol u gornjem delu trbuha; kada se pojave mučnine, povraćanje i proliv koji dugo traje; zbog pojave krvi u stolici ili crne stolice; kada se primeti GERB – poremećaj praćen vraćanjem kiselog sadržaja, gorušicom i peckanjem u području grudne kosti; kada se javi otežano gutanje i zaostajanje zalogaja hrane. Gastroskopija se obavlja i kada su neophodni patološki nalazi (rentgen, magnetna rezonanca, računarska tomografija), kada je u pitanju vađenje stranog tela i kada se prate upalni procesi na sluznici (procena izraslina – polipa ili tumora). Gastroskopijom se može uraditi i biopsija sluznice, posebnim kleštama. Nakon toga se uzorak može slati na različita ispitivanja. Potom, ovaj proces služi i za zaustavljanje krvarenja, odstranjivanje izraslina na sluznici, za širenje suženih delova probavne cevi.
Sa anestezijom ili bez nje?
Ukoliko je u pitanju klasična gastroskopija, većina pacijenata je dobro podnosi. Međutim, ako se tokom ovog pregleda obavlja i neka intervencija ili terapijski zahvat, pa sve duže traje, anestezija je potrebna. U glavnom je reč o kratkoj anesteziji i ona se daje venski. Tokom nje se na pacijentu prate vitalni znaci – rad srca, količina kiseonika u krvi, pravilno disanje. Već dva sata nakon zahvata, pacijent se otpušta sa klinike, mada je poželjno da ima pratnju, ako je data anestezija, zbog usporenih refleksa, oslabljene moći rasuđivanja i snalaženja u saobraćaju.
Generalni oporavak nakon pregleda
Posle gastroskopije pacijentu će lekar specijalista pojasniti nalaz i uputiti ga u dalje korake. Ukoliko nikakav zahvat nije vršen, niti je bilo ikakvih poteškoća, pacijent sme normmalno da konzumira hranu i piće. Sve što oseća je nadutost i to je normalno kada imamo u vidu da se tokom procesa kroz cev uduvava vazduh radi boljeg pregleda sluznice. Većina pacijenata se oseća savim dobro nakon pregleda, međutim nekolicina njih nakon gastroskopije ima osećaj nelagode i slabosti, pa se preporučuje pošteda od napornih aktivnosti i fizičkog opterećenja. Kod nekih težih slučajeva, ali vrlo retko, mogu se javiti i poteškoće – krvarenje, rascep sluznice, aspiracija sadržaja iz želuca.
Lekaru bi trebalo da se ponovo obratite jedino ukoliko primetite: crnu stolicu, povraćanje krvi, jake bolove u gornjem delu trbuha, jake bolove u ždrelu i otežano gutanje, osećaj pucketanja pod kožom vrata, povišenu telesnu temperaturu.
Leave A Comment