U većini slučajeva pojedinci baš i ne razmišljaju mnogo o tome da njihovo autorsko delo ili neka ideja mogu da budu predmet zaštite kao intelektualna svojina. A onda se dogodi da naiđu advokati i ponude im tu uslugu, ali ljudi često baš zbog toga odustaju, smatrajući da mogu sami da prođu kroz postupak zaštite.
Vrlo brzo se, međutim i sami uvere u to da je praktično nemoguće da pojedinac, koji nema iskustva sa sprovođenjem postupka zaštite intelektualne svojine, taj postupak može da sprovede do kraja i uspešno, naravno. Tek tada, nažalost shvate da su utrošili uzalud svoje vreme, te da je bilo mnogo jednostavnije da su bili uključeni advokati od početka i to oni, koji imaju i znanje i iskustvo u tom segmentu i koji bi sa uspehom celokupan postupak zaštite intelektualne svojine sproveli u delo.
Kako je definisana intelektualna svojina?
Uopšteno, predmet zaštite u smislu intelektualne svojine mogu biti kako umetnička, naučna i književna dela, tako isto i naučna otkrića, odnosno različite vrste pronalazaka u bilo kojoj oblasti. Fonogrami, emisije i videogrami, kao i interpretacije umetnika, ali i industrijski modeli i uzorci, zatim trgovački nazivi i trgovačka imena, te mnoga druga autorska dela mogu biti zaštićena kao intelektualna svojina.
Kada se pominju prava intelektualne svojine, njih čine sa jedne strane autorska prava i prava srodna autorskim pravima, a sa druge i prava industrijske svojine.
Zašto su advokati bitni u postupku zaštite intelektualne svojine?
Ipak, iako pojedinci mogu da pomisle da je dovoljno da požele da zaštite nešto kao intelektualnu svojinu i da to učine u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije, koji se smatra nadležnom institucijom, možda će biti razočarani činjenicom da teško da će kroz taj postupak proći bez advokata.
Naime, vrlo je važno da budu angažovani upravo oni advokati, čija je uska specijalnost zaštita intelektualne svojine, zato što kroz celokupan postupak definitivno mogu proći samo stručnjaci, koji su u sve to upućeni.
Nije dovoljno samo znati šta se smatra pravima intelektualne svojine i kontaktirati pomenutu instituciju, ako želite da zaštitite žigove, patente ili dizajn, na primer, već je neophodno i pribaviti sva propisana dokumenta.
A da bi klijentima bilo olakšano, Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije nudi mogućnost elektronskog podnošenja prijava i podnesaka. Ipak, sve to nema praktično nikakvu važnost, ako pojedinac ne zna šta je od dokumenata potrebno, da bi postupak zaštite intelektualne svojine bio sproveden prema pravilima.
Svakako tome treba dodati i takse koje su propisane zakonom, a o čemu će klijenta bez ikakve sumnje advokati na vreme obavestiti.
Iako je izuzetno korisno zaštititi neko svoje delo kao intelektualnu svojinu, mora se priznati da teško može pojedinac, koji nema znanja iz oblasti prava, ali iskustva u zaštiti intelektualne svojine, da prođe kroz taj postupak bez ikakvih smetnji. U tom smislu se uvek preporučuje da budu angažovani advokati, ali isključivo oni čija je specijalnost vezana za postupak zaštite intelektualne svojine. Sve to naravno ne znači da bilo koji advokat neće moći taj posao da izvrši, ali je ipak mnogo bolje za zaštitu intelektualne svojine zadužiti stručnjake, iza kojih je relevantno iskustvo i koji su za tu oblast i specijalizovani.
Leave A Comment