Dostupnost raznim informacijama nikad nije bila veća nego danas, zahvaljujući upravo internetu. Masovna kultura je svuda oko nas, okruženi smo njome u kući, školi, bioskopima, tržnim centrima. Sada zbog pandemije najčešće je nalazimo na internetu. Kućni internet skoro svaki dom ima, a zbog situacije sve više ljudi je u kući i izložen je svemu što internet nudi.

Kako bismo definisali masovnu kulturu? Najjednostavnije, kao skup svih materijalnih i nematerijalnih ljudskih ostvarenja kojima se zadovoljavaju prosečne ljudske potrebe, dakle namenjena masi koju ne privlači sadržaj koji zahteva poseban misaoni napor. Ali nije bilo uvek tako.

Početak masovne kulture

Sa industrijskim preporodom u 19. veku javlja se i pojam masovne kulture. Ljudi se slivaju u gradove i donose sa sobom seosku kulturu iz njihovih sredina zbog koje nailaze na podsmeh elitnog društva čiju kulturu oni ne razumeju a koju sačinjavaju nauka, književnost, vajarstvo, arhitektura i muzika tog vremena. 

Zato se pojavila potreba da im se nekako približe nove vrednosti. U tu svrhu su se pojavile čitaonice gde se ljudima nude knjige, kroz koje se popularizuje nauka, umetnost. Zato možemo reći da je u samom početku masovna kultura bila pozitivna stvar. Arhitektura tog vremena naprimer, svaka zgrada je bila spomenik kulture dok danas su skoro sve iste. Književnost, muzika su bile orginalne, jedinstvene. Sa povećanim brojem ljudi u gradovima, pojavila se i želja za većom zaradom, polako se gubi ta autentičnost i kultura koja je počela da se plasira postaje neoriginalana, neautorska, jeftina.

Nastaje masovna kultura koja ne nudi prave vrednosti.

Neke pojave koje prate masovnu kulturu:  

Kič –  zamena za pravu vrednost, falsifikat, nisko vredno stvaralaštvo, koje veliki broj sociologa  naziva vulgarnom. Kič postoji jer postoji i kič čovek.

Šund – nešto što nema nikakvu vrednost, čiji cilj vlasnika je da se samo proda data roba. Šundom možemo nazvati “žutu štampu”, sapunice, ljubiće, krimiće i sličnu literaturu.

Ko danas plasira masovnu kulturu i ko su uživaoci iste

Takvu kulturu podstiču i stvaraju multinacionalne kompanije a u tome im pomažu najviše masovni mediji. Traže se ljudi prosečni i po znanju i po obrazovanju ali i po platežnim mogućnostima. Ciljna grupa su, na primer, ljudi koji će rado konzumirati neko piće ili hranu koja se reklamira kroz medije i ako se zna da je štetna ili će rado uživati u rijaliti programima i gubiti sate i sate vremena uprkos tome što je to parada nemorala i kiča.

Kako se zaštiti

Šta možemo učiniti ukoliko ne želimo da budemo preplavljeni produktima masovne kulture? Možemo izabrati šta ćemo gledati, slušati, čitati, drugim rečima, izabrati čime punimo mozak. Ne dozvolimo da drugi upravljaju našim životima, kontrolišimo ih sami. 

Vreme jeste pandemije i zbog toga mnogi provode više vremena uz kućni internet, televiziju, ljudi biraju najbolji kućni internet paket, sa što većim protokom informacija, žele da vide, čuju, pročitaju što naravno nije loše samo po sebi ali je cilj ovog članka da ljude podstakne da internet i dostupne ostale medije izbirljivo koriste i da rade na sebi.