Horoskop je vrsta dijagrama koji se koristi u astrologiji, a na njemu su prikazani položaji planeta u trenutku nekog događaja ili rođenja neke osobe.
Ne postoji osoba koja makar jednom u životu nije pročitala dnevni horoskop. Za jedne je ovo samo vid zabave, dok drugi iskreno veruju u uticaj koje položaj zvezda ima na njihov život.
Postoji i grupa ljudi kojima horoskop služi za podsmeh, ali i onih koji od njega žive.
Astrologija je pseudonauka koja je danas veoma komercijalizovana i dostupna gotovo svima, te je veliki broj ljudi tumačenje zvezda pretvorio u profesiju od koje može odlično da se zaradi.
Gotovo da ne postoji novina ili portal koji ne objavljuju dnevni horoskop. Te vesti, zajedno sa nedeljnim, mesečnim i sezonskim horoskopom su izuzetno popularne među čitaocima.
Iako je razumljiva želja da znamo šta nas čeka u budućnosti, nauka oštro odbacuje predviđanja astrologije.
Kako je nastao horoskop?
Dok čitamo dnevni horoskop, gotovo je sigurno da nećemo pomisliti o tome kako je on nastao i kako su izgledali počeci ove pseudonauke.
Počeci astrologije sežu duboko u prošlost, jer su i tada ljudi žudeli da saznaju šta ih čeka u budućnosti. Dok se dnevni horoskop, kakvim ga danas znamo, bavi svakodnevnim temama, poput zdravlja, posla i ljubavi, u prošlosti je to izgledalo značajno drugačije.
Generacije koje su živele hiljadama godina pre nas su velike događaje poput suša, poplava i epidemija zaraznih bolesti prepisivali nevidiljivim silama, dok su drugi verovali da su za sve „krive zvezde“.
Upravo zbog toga su astrologija i astronomija na samom početku bile nerazdvojne.
Njome su se bavili različiti narodi: Kinezi, Egipćani, Grci, Rimljani, Arapi, kao i Asteci, Maje, i Inke.
Oni su zapazili da se mnoge pojave na zemlji, poput plime i oseke dešavaju pod dejstvom sunca i meseca, pa su došli do zaključka da su i ostali događaji posledica uticaja zvezda i njihovog položaja.
Osim takozvane zapadne, postoje i kineska, japanska, jevrejska, indijska i druidska astrologija.
Beros, vavilonski istoričar i astrolog je oko 290 godine pre nove ere emigrirao na istok i osnovao astrološku školu na grčkom ostrvu Kos, nakon čega astrologija postaje sve popularnija na zapadu.
Proučavanjem istorije astrologije bavili su se i Pitagora, Tales, Hipokrat, Platon, Euklid i drugi.
Astrologija je, kroz istoriju, imala i trenutke u kojima je njen ugled bio značajno poljuljan. Na početku srednjeg veka u Evropi na nju se gledalo kao na oblik paganizma.
Horoskop – Fenomen koji ne zastareva
Od naučnika novog doba, fenomenom astrologije bavili su se Karl Gustav Jung i Mišel Goklen, ali i slavni fizičar Isak Njutn.
Horoskop kakav danas poznajemo je nastao u devetnaestom veku, a zodijački znakovi poznati su još od 2.400 godine pre nove ere.
Postoji ukupno 12 horoskopskih znakova, a kako tvrdе astrolozi, pripadnici istog znaka dele karakteristike.
Bez obzira da li verujete u horoskop ili ne, neosporno je da je ovaj fenomen od davnina izazivao polemike i rasprave među neistomišljenicima.
Kroz istoriju, kao i danas je uvek bilo i njenih ljutih protivnika, poput Aristarha, Plinija Starijeg, Tacita, i rimskog imperatora Klaudija.
Takođe, neupitan je uticaj koji ova pseudonauka ima na društvo i popularnu kulturu 21. veka.
Leave A Comment