Kada govorimo o procesu insulinske rezistencije najčešće ga vezujemo za poremećaj opšteg metaboličkog stanja u kojem pankreas ne održava optimalno stanje insulina. Nastali proces se ispoljava na opšte zdravstveno stanje, izazivajući česte promene raspoloženja, gubitak kilograma i najčešće povećanu žudnju za tečnošću i slatkišima. Osobe koje pate od navedenog problema su često hronično umorne i bez efektnih vidova energije kojom se organizam snabdeva. Opisanim procesom izlučeni insulin se ne koristi ravnomerno odnosno bez mogućnosti potpunog razlaganja i iskorišćenja za energetske mehanizme ćelija. Da bi se efektivno utvrdilo opisano metaboličko stanje, sledi rutinska provera putem testa na intoleranciju glukoze.
Opisane karakteristike testa na insulinsku rezistenciju
Svaka osoba koja u suštini ima povećanu žudnju za slatkišima, ustanovljene određene hormonske promene hroničan umor i reproduktivne poteškoće, pripada grupi koja obavezno treba slediti test na toleranciju glukoze.Insulinska rezistencija testobuhvata rutinsku proveru krvi ili višesatno merenje nakon ispijanja veoma statkog nerazblaženog napitka glukoze.
Nakon ispijanja glukoze, sledi nulto merenje a zatim merenje šečera u krvi na svakih 30 ili 60 minuta. Pokazatelj iskorišćenja glukoze, podnosi tačne činjenice o stepenu rada pankreasa i daljem mogućem lečenju teforom ili glukofažom.
Ukoliko ćelije organizma nemaju mogućnost potpunog iskorišćenja izlučene glukoze, sadržaj šećera u krvi postepeno raste što može biti toksična doza i takve osobe su intolerantne na glukozu. Pouzdanim testom se definiše stepen insulinske rezistencije, pri čemu uvođenjem adekvatne terapije insulin u krvi se vezuje pravilno uz potpuno razlaganje.
Svakom pacijentu koji se želi testirati na insulinsku rezistenciju, lekari postavljaju pitanja o porodičnoj anamnezi na osnovu koje se eliminišu ili utvrđuju rizici. Dalje sledi merenje krvnog pritiska upravo zbog činjenice da osobe višeg krvnog pritiska imaju visok nivo šećera u krvi. Krajnja analiza pripada laboratorijskim ispitivanjima, testa na glukozu, kompletne krvne slike i zakozvanog OGTT testa.
Sveobuhvatnom analizom dobija se odgovor na stepen razlaganja popijene glukoze pri čemu je analiziranje u etapama. Neophodno je napomenuti proračun stepena utvrđene insulinske rezistencije, nešto blažeg ili efektnijeg stepena nastalog metaboličkog poremećaja.
Uz pouzdane testove insulinske rezistencije odvojite vremena za detaljan endokrinološki pregled, kojim se definiše rad nadbubrežne i štitne žlezde.
Utvrđeni rizični faktori za razvoj insulinske rezistencije
Insulinska rezistencija se razvija na osnovu unapred utvrđenih faktora razvoja ili jednostavno genetskom predispozicijom. Postoje prateće pojave poput čestog stresa koji se direktnim i dugotrajnim dejstvom odražava na pravilan rad pankreasa. Ukoliko u proces ishrane uključujete puno ugljenih hidrata, pripadate grupi sa rizičnim procentom nastanka insulinske rezistencije.
Uz neuravnoteženu ishranu koja nema dovoljno minerala, vitamina niti svežeg voća i povrća, moguće je formiranje visokog sadržaja šećera u krvi. Uz opisan način ishrane često izostaje redovna fizička aktivnost, kojom se svakako postiže adekvatno lučenje insulina i potrošnja kalorija.
Ukoliko su žene u aktivnom reproduktivnom periodu bez određenih efekta na samu plodnost, utvrdite izvorno stanje reproduktivnih organa koji proizvode ciste i time indirektno utiču na lučenje inslulina. Ukoliko u porodici imate dijabetičare, vodite računa o sopstvenom načinu života, pri čemu će najbliži rođaci biti primer savesnog ponašanja kojim se sama bolest progresivno dalje ne razvija.
Leave A Comment