Tokom leta se često priča o opasnostima sunčanice i toplotnog udara. Znamo koliko je važno potražiti zaklon kada je sunce najjače, unositi dovoljno tečnosti u toku dana i zaštiti glavu šeširom ili kapom. Međutim, daleko ređe se priča o tome koliko su promrzline zaista opasne. Mnogi smatraju da promrzline nastaju samo ako nekoliko sati ili čak dana provedemo bez zaštite na vrlo niskim temperaturama. Istina je da promrzline, u slučaju jakog vetra, mogu nastati za samo pola sata!
Šta uzrokuje promrzline i ko spada u najrizičniju grupu?
Promrzline nastaju usled izloženosti niskim temperaturama – bilo da je reč o suvoj sredini ili hladnoj vodi. Mogu nastati i ako smo duži vremenski period izloženi temperaturama koje nisu veoma niske. Promrzline se mogu javiti i ako smo duže u dodiru s ledom ili hladnim metalom, a možemo ih “zaraditi” i kroz odeću, uključujući rukavice.
Promrzline nastaju jer se voda u našoj koži smrzava, što dalje dovodi do ozbiljnih oštećenja mekog tkiva. Ova oštećenja mogu biti vidljiva i nevidljiva golim okom. Najčešće prvo “stradaju” prsti na rukama i nogama i uši, a mogu se javiti i na obrazima ili bradi.
Povećan rizik od pojave promrzlina imaju osobe koje:
- uzimaju lekove za povišen pritisak
- boluju od periferne vaskularne bolesti
- imaju Rainaudovu bolest
- imaju dijabetes
- imaju slabiju cirkulaciju
- puše
- su starije
- su konzumirale psihoaktivne supstance.
Promrzline po fazama
Postoje tri faze i veoma ih je važno razlikovati, kako biste reagovali na vreme ukoliko primetite simptome.
Prva faza – Crvenilo
Prvu fazu ćete lako primetiti jer koža postaje crvena ili bledo bela. Takođe je hladna na dodir, a mogu se pojaviti i utrnutost ili peckanje. Ako primetite ove simptome, što pre se sklonite na toplo i pogođeno mesto tretirajte toplom (nikako vrućom) vodom. Pojava sitnih crvenih izbočina na koži je uobičajena i privremena.
Druga faza – Površinske promrzline
U drugoj fazi će koža možda postati topla na dodir, ali ne dozvolite da vas ovaj simptom zavara! Voda unutar kože se polako smrzava i stvaraju se kristali leda! Nakon zagrevanja, koža može pomodreti i postati bolna. Ako koža počne da se jako crveni i ljušti ili se pojave plikovi ispunjeni tečnošću, što pre zatražite medicinsku pomoć!
Treća faza – Duboke i teške promrzline
Kada se donji slojevi kože smrznu, može nastupiti potpuna utrnulost. Nekoliko dana kasnije mogu se pojaviti veliki plikovi, a koža može postajati sve tamnija, dok napokon ne postane potpuno crna. To je znak da ćelije kože odumiru usled smrzavanja. Koža može postati i veoma tvrda, zbog pojave karapaksa koji sam otpada. Ponekad se pojava gangrenoznih promena označava kao četvrta faza. Naravno, važno je da zatražite medicinsku pomoć pre pojave bilo kog od navedenih simptoma jer krajnja posledica može biti i amputacija.
Kako tretirati promrzline?
Ako prepoznate simptome promrzlina, važno je da reagujete blagovremeno i adekvatno. Za početak, osobu bi trebalo odvesti u sklonište – toplo i zaštićeno mesto, a najbolje bi bilo do najbliže zdravstvene ustanove. Ako je odeća mokra, veoma je važno da se osoba presuče u suvu odeću. Osobu bi trebalo zagrejati ćebetom, termoforom, toplom bocom za vodu ili grejnim jastucima (nikada ih ne stavljajte direktno na promrzlinu). U krajnjem slučaju, osobu možete zagrejati i sopstvenim telom. Pre svega bi trebalo zagrejati pazuh, grudi i gornji deo leđa. Topla kupka i tuširanje vrelom vodom se nikako ne preporučuju. Osoba bi trebalo da se zagreje na toplom i suvom mestu, blizu nekog grejnog tela. Možete ponuditi i tople napitke, ako su vam pri ruci.
Ako već primećujete promrzline, pogođena područja zagrejte toplom (nikako vrućom) vodom. Zagrejavanje promrzlog područja može izazvati pojavu bola. Sa zagrejavanjem bi trebalo nastaviti sve dok pogođeno područje ne povrati normalnu boju, postane meko na dodir i dok osoba ne prijavi da joj se vratio normalan osećaj. Zatim bi promrzli deo tela trebalo umotati sterilnim zavojem, kako bi se sprečilo oticanje.
Mnogi zaborave da provere da li su promrzline zahvatile uši i uglavnom se fokusiraju na šake i stopala. Ukoliko se osoba žali na jak bol u ušima, a primećujete promenu boje ušne školjke ili pojavu plikova, verovatno je u pitanju promrzlina. Ušnu školjku bi trebalo lagano zagrevati. Ozbiljniji slučajevi će zahtevati upotrebu antibiotika i sterilnih zavoja. Treći stepen podrazumeva nastanak gangrenoznog tkiva koje je neophodno što pre odstraniti. Naravno, prethodno je neophodan pregled od strane stručnog lica, a ORL će postaviti dijagnozu. O mogućem oštećenju sluha se najčešće ne može odmah govoriti. U slučaju nastanka oštećenja sluha, rešenje su slušni aparati.
Šta ne bi trebalo raditi u slučaju pojave promrzlina?
Koliko je važno znati kako bi trebalo tretirati promrzline, toliko je važno i znati šta nikako ne bi trebalo raditi!
- Nemojte trljati površinu promrzlog dela tela!
- Nemojte bušiti plikove ako se pojave!
- Nemojte naslanjati promrznute delove tela direktno na grejno telo (npr. radijator) ili ih približavati otvorenom plamenu!
Najvažnija je prevencija. Uvek proverite vremensku prognozu pre izlaska napolje i obucite se u skladu sa spoljnom temperaturom. Nemojte podceniti uticaj vetra. Ako osetite da vam je hladno, pokušajte da se što više krećete. Utrnulost i ukočenost prstiju su jasan znak da bi što pre trebalo da se sklonite sa hladnoće!
Leave A Comment