Lumbago je jedna od najčešćih vrsta bolova u leđima koja pogađa veliki broj ljudi širom sveta. Ovaj bol se najčešće javlja kod osoba koje su starije od 30 godina, mada može da se javi kod bilo koje starosne grupe.
Simptomi uključuju bol u donjem delu leđa, koji se širi kroz noge, bokove uzrokujući ukočenost i ograničenost pokreta.
Ovi simptomi mogu biti blagi ili vrlo intenzivni, a najčešće se javljaju nakon naglog podizanja teškog tereta, povrede ili dugotrajnog sedenja. Naravno, ovome treba dodati još fizičku neaktivnost i gojaznost.
Šta sve uzrokuje pojavu lumbaga?
Postoje različiti uzroci koji dovode do pojave akutnog lumbalnog sindroma.
- Povrede mišića i tetiva
Preterano naprezanje mišića i tetiva u donjem delu leđa može biti uzrok ovog stanja. Ova vrsta povrede se obično javlja kod ljudi koji se bave fizički zahtevnim poslovima, kao što su građevinski radnici ili nosači tereta.
- Diskus hernija
Diskus hernija predstavlja povredu međupršljenskog diska, što može uzrokovati pritisak na živce u donjem delu leđa.
- Osteoartritis
Osteoartritis predstavlja stanje u kojem se hrskavica između kostiju troši i uništava, što stvara bol u leđima. Ovo se obično javlja kod starijih osoba ili kod ljudi koji imaju istoriju povreda u donjem delu leđa.
- Loše držanje tela
Loše držanje tela tokom dugotrajnog sedenja, stajanja ili spavanja može uzrokovati lumbago. Najviše stradaju ljudi koji se bave kancelarijskim poslom ili provode dugo vreme sedeći.
- Prekomerna telesna težina
Prekomerna telesna težina može uzrokovati pojavu lumbaga. Njačeše pogađa ljude sa visokim indeksom telesne mase ili trudnice.
- Psihološki faktori
Stres, depresija i anksioznost – takođe mogu da uzrokuju pojavu bola.
Kako da se nosite sa bolom i vodite aktivniji život
Jedan od najvažnijih načina za lečenje jeste odmor. Ljudi koji pate od lumbaga treba da smanje fizičku aktivnost i izbegavaju aktivnosti koje prouzrokuju njegovo najstajanje. To znači da bi trebalo da izbegavaju podizanje teških predmeta, dok se bol ne smanji. Takođe bi trebalo izbegavati sedenje ili stajanje u jednoj pozi duže vreme.
Međutim, potpuno mirovanje nije preporučljivo, jer to može dovesti do slabljenja mišića i pogoršanja stanja. Umerena fizička aktivnost, kao što su šetnje ili lagane vežbe, mogu pomoći u održavanju fleksibilnosti i jačanju mišića.
Upotreba hladnih i toplih obloga može da bude dobra kombinacija za ublažavanje bola ili upotreba određenih analgetika. Naravno, za upotrebu lekova potrebno je prethodno da se konsultujete sa vašim lekarom.
Fizikalna terapija i vežbe mogu biti vrlo korisne prilikom lečenja. Fizioterapeut u zavisnosti od vašeg stanja, može uključivati vežbe koje jačaju mišiće leđa i stomaka, Takođe, tehnike istezanja i masaže mogu pomoći u opuštanju i smanjivanju bola.
Akupunktura i kiropraktika su alternative koje isto mogu pomoći. Akupunktura uključuje ubadanje iglica u određene tačke na telu, dok kiropraktika koristi manipulaciju kičme kako bi se smanjio pritisak na živce koji uzrokuju bol. Ove terapije mogu biti vrlo korisne, ali treba ih koristiti samo uz konsultaciju sa stručnjakom.
U težim slučajevima, hirurška intervencija je neizbežna. To obično uključuje operaciju za uklanjanje hernije diska ili stabilizaciju kičme. Naravno vaš fizijatar će proceniti da li ste za operaciju u zavisnosti od stanja vaše kičme.
Leave A Comment