Nakon završenih studija engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu, uz zaista mnogobrojna stečena znanja, vrlo brzo sam shvatila da svako ozbiljnije i stručno prevođenje zahteva dodatnu obuku i obrazovanje. Na fakultetu smo se većinom bavili književnim tekstovima prilikom prevođenja a u praksi su mi se sve češće dešavale situacije u kojima sam dobijala ponude da prevodim stručne tekstove iz raznoraznih oblasti.

U mom slučaju je to konkretno bila oblast građevinarstvo. Tekst, ili tačnije obimni projekat, sam uspela da prevedem, ali uz mnogo muke, utrošenog vremena na raznorazne pretrage i pronalaženje adekvatnih alata za prevođenje u vidu rečnika i enciklopedija, sajtova i slično. Novčana nadoknada za taj obavljen posao je bila stimulativna, klijent zadovoljan nagoveštavajući dalju saradnju. Tada sam shvatila da bi trebalo da se malo usavršim na polju prevođenja da bih pre svega sebi olakšala i ubrzala posao a i svakako podigla kvalitet usluga.

Saznala sam da se u Udruženju Stručnih i naučnih prevodilaca Srbije održava jednogodišnji seminar za prevodioce i tumače. Dobro sam se informisala, uskladila termine predavanja i svojih poslovnih obaveza i ponovo se vratila u klupu. Koncept celoživotnog obrazovanja je nešto što svakako podržavam i shvatam  njegov veliki značaj.

Seminar je osmišljen tako da se tokom dva semestra održavaju predavanja i vežbe iz različitih oblasti i to u trajanju od oko mesec dana. Dakle mesec dana slušate o građevinarstvu i arhitekturi i onda polažete ispit. Nakon toga se prelazi na drugu oblast u narednom mesecu, opet ispit i tako redom. Da biste pohađali ovaj seminar nije neophodna diploma filološkog fakulteta ali je neophodno da se ima završen fakultet i da se poseduje adekvatan nivo znanja jezika. U slučaju kada nemate završen filološki fakultet potrebno je da vas firma odnosno prevodilačka agencija u kojoj ste zaposleni uputi na dodatno stručno usavršavanje.

Prvi ispit je o teoriji prevođenja, i možda deluje kao nešto što je neinteresantno i možda beskorisno ali meni lično je bilo veoma  zabavno  i svakako predstavlja dobar uvod u dalju priču.

Nakon toga slede ekonomija i bankarstvo, društveni sistemi, mašinstvo, građevinarstvo, elektrotehnika i na kraju sudsko prevođenje i tumačenje.

Predavanja drže iskusni i ozbiljni prevodioci i profesori, obezbeđeni su odlični materijali, mnogo vežbe  i korisnih saveta,  a takođe smo upućeni na najbolje rečnike i ostale izvore koji mogu obezbediti najbolja rešenja i pomoć prilikom prevođenja.

Mnogi smatraju da se prevodilački zanat može ispeći i dugogodišnjim radom i praksom bez dodatnog usavršavanja. Takođe se misli i da je internet svemoguć i dovoljan alat za rad na prevodu.  Delimično sam saglasna sa tom tvrdnjom ali moje mišljenje je da mi je ova obuka mnogo toga donela. Osim ovih očiglednih koristi koje sam već spomenula, uspostave se mnogi kontakti i steknu poznanstva sa ljudima iz branše, čuju se i razmene nove i korisne informacije i iskustva. Čuju se mnogobrojini izuzetno korisni saveti i uputstva i takozvane „cake“ i „zamke“ na koje se može često naići u ovom poslu.

Da bi se postao sudski tumač sa pečatom nije neophodna niti dovoljna diploma o završenoj obuci za prevodioce.

Potrebno je pratiti konkurse koje raspisuje Ministarstvo Pravde i prijaviti se. Nažalost, ne postoji tačno određeni vremenski period kada se ti konkursi raspisuju a broj potrebnih sudskih tumača je nešto što se po potrebi određuje.

Ali bitno je da se prevođenjem možete baviti i bez tog pečata i veoma je važno da treba pratiti nove trendove, nove tehnologije i opet ću reći biti spreman na celoživotno učenje i usavršavanje.

Napisala: Vesna Marković, prevodilačka agencija Prevodioci.co.rs