Kao posledica kontantnog rasta cena fosilnih goriva, ulja i električne energije, vlasnici kuća su sve češće u potrazi za alternativnim načinima grejanja. Jedna od opcija, koja sve više dobija na popularnosti, je investicija u kotao na palet. Kotao na pelet, pelet dobijen presovanjem drvne biomase (piljevine, iverja i generalno otpada suvog drveta), je novo i moderno rešenje, za koje se mnogi odlučuju, kako zbog praktičnosti, ekološke odgovornosti, tako i iz estetskih razloga, pošto ovaj sistem sadrži brojne dekorativne šporete i kotlove. Kao što je slučaj i sa svakim drugim sistemom za grejanje, i korišćenje kotlova na pelet ima svoje za, i protiv argumente.

Prednosti kotlova na pelet

Većina nas se prvo pita – a koliko će to da košta? Grejanje pomoću kotlova na pelet je ekonomičan izbor. Za razliku od ostalih fosilnih goriva, električne energije ili gasa, čije cene znaju znatno da variraju, izborom peleta lako planirate svoje troškove na duže staze, jer na njegovu cenu ne utiču egzogeni faktori. Pelet se dobija presovanjem otpadaka drveta, pri čemu se ne koriste nikakve hemikalije niti aditivi, što ga čini i ekološki prihvatljivim izborom, pored toga što je i energetski efikasan, podjednako ili više nego druga goriva ili ugalj.

Sledeća ozbiljna stavka je skladištenje, i tu se pelet ponovo odlično pokazuje. Kupuje se u vrećama od po otprilike dvadesetak kilograma, mali je i kotlovi mogu da se pune automatizovano. Minimalna količina pepela je takođe plus. Većina kotlova na pelet su energetski efikasni i u sebi imaju sistem za samočišćenje i održavanje.

Grejanje pomoću kotlova na pelet je kao što smo već pomenuli, u skladu sa ekološkim zahtevima novog doba. Pri sagorevanju peleta ne oslobađaju se količine ugljen-dioksida štetne za životnu sredinu, jer emisija ugljen-dioksida pri sagorevanju jednaka je onoj količini koja se apsorbuje prilikom rasta drveća.  Pelet takođe spada u energetski obnovljive izvore energije. Proizvodi se od otpada obrade drveta (piljevine, i svakog drugog škarta). Prema istraživanjima i kritikama kotlova na pelet, ovaj način grejanja će zauvek biti kategorizovan kao energetski obnovljiv izvor.

I na koncu “za” liste je i lokal patriotizam, jer se većina peleta proizvodi baš u sredini u kojoj živite. Tako da, korišćenjem ovog načina grejanja, podržavate lokalnu zajednicu i zapošljavanje ljudi u vašem okruženju.

A mane?

E sada ono što možda i nije tako savršeno, jer svaki sitem ima i svoje nedostatke.

Kotlove na pelet je neophodno redovno održavati. Iako većina modernijih kotlova sadrži sistem za samočišćenje, razmenjivač toplote je potrebno redovno čistiti, kako biste osigurali što veću efikasnost pri zagrevanju. Pored toga, pepeo, iako ga ima manje nego pri korišćenju uglja ili drveta za ogrev, ipak se neće sam očistiti, i pražnjenje kante za pepeo spada u vaš posao.

U odnosu na alternativu, skladištenje peleta zahteva manje prostora, ali prostor ipak zahteva. Što više peleta kupite odjednom, jeftinije prolazite, tako da za neku vrlo pristojnu zalihu planirajte prostor od oko pet kubnih metara.

Za mnoge korisnike najveći problem za prelazak na ovaj vid grejanja su inicijalni troškovi, koji su veći od troškova neophodnih za tradicionalnije sisteme grejanja. U zavisnosti od prostora koji grejete, kao i od izbora kotla, jer njegove cene variraju i po par hiljada eura gore dole, zavisiće i vaš konačan bilans na računu.

Related Posts: