U poslednjih nekoliko godina svaki akademski početak počinje istom pričom. Protesti, zahtevi studenata, pregovori sa fakultetima, ministarstvom, želje, mogućnosti, ideje, težnje, realizacija, ispunjenje zahteva, kraj protesta, oktobar… Tako bi se mogao okarakterisati skoro svaki oktobar u prethodnih 5-6 godina. Iako se čini da su studenti razmaženi, da traže nemoguće, to baš i nije tako. Naime, iz godine u godinu zahtevi studenata su isti, a sve je manje sluha nadležnih institucija.

Fakulteti se brane cenama školarina, ministarstvo sopstvenom politikom i na jednu stranu vuku jedni, na drugu drugi, a jedino studenti ispaštaju. Iako se za probleme studenata nađe neko privremeno rešenje kako bi nova akademska godina tekla po planu, sledeće godine priča je ponovo ista. Šta je najveća muka studenata danas, da li se od njih traži nemoguće i da li su uslovi studiranja prilagođeni tržištu rada i kakav je kvalitet školovanja pitanja su na koja se odgovori svakog oktobra traže, a često se ne dobije tačan odgovor, jer ga izgleda nema ili nema ko da ga da. I zašto onda studenti iznajmljuju bubice i na druge načine pokušavaju da reše sve obaveze?

Bolonjska deklaracija trebalo je odavno da bude sprovedena na svim fakultetima u Srbiji, a samim tim bi se smanjilo opterećenje studentima. Međutim, s obzirom na to da svaki fakultet ima svoju politiku, onda ne čudi zašto su negde sprovedeni principi Bolonje, a negde ne. I ko je za to odgovoran? Najviše ispaštaju studenti, jer nemaju vremena da se svakom predmetu posvete kako bi trebalo, niti znaju kako da se organizuju used cele te zbrke. Zato nije čudo što neki koriste i bubice za ispit, jer usled nagomilanih obaveza nekada nije moguće sve naučiti na vreme, a prolongiranje retko kada znači i uspešan dobro pormišljen potez.

Bolonjska konvencija u Srbiji

Iako se čuvena Bolonja još uvek nije dovoljno primila kod nas, mnogi studenti muku muče i jure kako bi na vreme svoje predisitne i ispitne obaveze završili, jer ako se ne prati tok onda vas igra zvana fakultet proguta. Neki se snalaze na različite načine. Pojedini studenti idu na sreću, većina na znanje, ali ima i onih koji uz dodatnu opremu kao što su bežične bubice za ispit žele da se izbore sa fakultetom i obavezama koje imaju.

S obzirom na to da svaki predmet i profesor ima različite zahteve od studenata, jer Bolonja nije dosledna primenjena na fakultetima, ne čudi što profesori slobodno primenjuju svoje zahteve, pa ako želite da izađete na neki ispit prvo morate da položite dva kolokvijuma, vežbe i seminarski rad da napišete, pa tek onda stičete pravo za izlazak na ispit. I kada se ovako sve navede, onda ne iznenađuje što mnogi studenti izgube trku sa obavezama na nekom predmetu.

Zbog toga se mnogi studenti služe raznim trikovima, neki pokušavaju sa odlaganjem termina, neki sa skraćivanjem gradiva, a nekome bubice za ispit i te kako pomognu. Svako se snalazi kako ume, ali se onda postavlja pitanje ko tu greši, studenti koji pristipaju na ovaj način svojim faklutetskim obavezama ili profesori koji nisu baš najbolje uspeli da organizuju obaveze na svom predmetu. Sve u svemu, ako se koriste bubice za ispit, puškice, znanje ili dobra retorika, srećno, jer ko se snađe, snašao se.