Posebno kada su u pitanju deca u uzrastu puberteta, postoje vrlo neprijatne situacije, koje dovode do pogoršanja odnosa mališana sa njihovim roditeljima. Poznat je podatak da su deca u pubertetu posebno osetljiva na kontrolisanje, te da uvek nastoje da od toga maksimalno pobegnu.

Međutim, neophodno je da ih roditelji zaštite na adekvatan način, a da istovremeno ne ugroze odnos poverenja, koji su do tog momenta sa svojom decom izgradili.

Ukoliko pitate dečije psihologije kada početi sa vaspitanjem deteta i gradnjom međusobnog odnosa poverenja sa njim, reći će vam da je to potrebno činiti od prvog trenutka kada se zvanično upoznate. Možda to nekome zvuči čudno, ali se ne može osporiti činjenica da odnos između roditelja i dece raste i razvija se od detetovog rođenja. Sve situacije koje se kasnije dogode su samo plod tog kvalitetnog ili nekvalitetnog međusobnog odnosa.

Da li je dobro imati uvid u sve što vaše dete radi?

Da li biste vi kao odraslo biće voleli da vaš partner ili roditelji znaju apsolutno svaki detalj o vašim dnevnim aktivnostima? Odgovor na to pitanje je ujedno i odgovor na pitanje da li je dobro imati uvid u baš sve što vaše dete radi u toku jednog dana.

Naravno da to ne znači da ne bi trebalo da budete informisani gde se vaše dete kreće i sa kim se druži, ali detaljisanje nikome nije dobro donelo. Vrlo je verovatno da ako počnete svoje dete da opterećujete, posebno ako je ono u periodu puberteta, postići ćete kontraefekat. Prestaće da vam se poverava, da vas informiše detaljno o tome kako je provelo dan dok je bilo van kuće i sa kim se družilo. A to znači da ćete samim tim vremenom izgubiti i mogućnost da mu pomognete ukoliko se nađe u nekoj neprimerenoj situaciji.

Zato se često postavlja pitanje gde je granica u kontrolisanju aktivnosti dece? Dok ima onih roditelja koji to razumeju i sećaju se kako su se oni ponašali u periodu puberteta, dotle ima i onih roditelja koji se trude da što više svojim mališane kontrolišu i tako postižu potpuno suprotan efekat. Nažalost, postoje i ekstremni slučajevi, gde roditelji kupuju prisluškivače, zatim ugrađuju špijun bubice ili špijunske kamere u sobu svog mališana, a sve sa ciljem povećane kontrole. S obzirom na to da se na tržištu može naći i prisluškivači u kompjuterskom mišu, ali i bežične bubice i mnogi drugi uređaji koji se koriste za špijuniranje, to mnogi roditelji koji su upućeni u savremene tehnologije, nastoje ove uređaje i da koriste, kako bi na taj način stekli uvid u sve ono što njihovo dete radi.

Međutim, nije toliki problem špijuniranje dece na različite načine, koliko je problem činjenica da to znači da je dete izgubilo poverenje u svoje roditelje i da im se ne poverava.

Kada roditelj preteruje u kontroli deteta

Možda zvuči čudno, ali preterana kontrola bilo koga vodi u potpunu suprotnost. Ukoliko je vaše dete već izgubilo poverenje u vas kao roditelja i ne informiše vas o tome sa kim se druži, šta radi dok je van kuće i gde odlazi, slobodno možemo reći da je vaš međusobni odnos narušen. Zato bi trebalo vi, kao roditelj i stariji da se zapitate gde ste pogrešili i da se potrudite vaš odnos da poboljšate.

Smatra se da kada roditelj preteruje u kontroli deteta, time mu pokazuje najpre da u njega nema poverenja. Zatim na taj način jasno stavlja mališanu do znanja da smatra da on ne može samostalno da funkcioniše, odnosno da mu je potrebna kontrola roditelja da bi mogao da obavlja dnevne aktivnosti. Međutim, to kod dece gotovo uvek izaziva negativne posledice i negativan efekat.

Pre nego što posegnete za praćenjem deteta ili korišćenjem različite špijunske opreme u tu svrhu, razmislite dobro na koji način možete da poboljšate vaš međusobni odnos i da ponovo izgradite poverenje. Jedino tako ćete uspeti da odgajite mentalno zdravo dete, koje će u budućnosti moći da korača svojim putem, bez opterećenja koje mu kontrolisanje, sasvim sigurno donosi.