Da li ste znali da ljudsko telo nastanjuje gotovo 1,5 kilogram različitih mikroorganizama, bakterija, virusa i gljivica? Njihov broj meri se u bilionima, a zajedno sa našim telom čine sistem koji se naziva mikrobiom. Gde sve žive gljivice, virusi i bakterije, zbog čega su dobri, a kada nam postaju smrtni neprijatelji? Sada ćemo da otkrijemo sve na ovu važnu temu.

Naša koža, sluzokoža, kao i svi unutrašnji organi naseljeni su milijardama i milijardama sićušćnih mikroorganizama koji žive na nama i u nama. Prema nekim studijama, naše, ljudske ćelije čine samo polovinu našeg tela. Kako je to moguće, pitamo se.

Gde je ostatak?

Naučnici, naime, tvrde da je druga polovina tela sačinjena upravo od mikroskopski sitnih organizama i kolonija koje žive na svakom delu našeg tela koji možemo da zamislimo.  Zajedno sa našim organima čine celinu, odnosno mikrobiom.

Šta sve živi na našoj koži i u telu?

Hajde da najpre utvrdimo šta su u stvari mikroorganizmi i kako ih delimo. Treba znati da oni igraju ključnu ulogu za naše zdravlje i da bez njih ne bismo opstali. Verovatno smo svi čuli za njih, ali nismo znali da oni nisu nužno loši po naše telo. Naprotiv, sa mikroorganizmima živimo u simbiozi i korisno je  znati kada su oni dobri, a kada loši po naš organizam.

Dakle, evo ih.

Bakterije

Prva pomisao na njih su nam zaraze, bolesti i epidemije. Tome ne možemo da se odupremo. Međutim, daleko smo od istine. Bakterije nisu samo loše po naš organizam, one su itekako važne i dobre za nas. Ako ćemo da ih definišemo, bakterije su zapravo jednoćelijski mikroorganizam vidljivi jedino mikroskopom.

Bakterijsku floru našeg tela čine milijarde bakterija koje stanuju na koži, u ustima, crevima, gde god možemo da ih zamislimo.

Dobre bakterije sprečavaju razvoj opasnih mikroorganizama i tako nas štite od bolesti. Sa druge strane, neke od najtežih bolesti nastaju kao posledica loših bakterija, a među njima su upala pluća, meningitis i da ne nabrajamo dalje.

Loše, odnosno patogene bakterije deluju tako što luče otrove i uništavaju ćelije naših organa. Smatra se da postoji oko stotinak vrsta loših bakterija.

Bakterije u crevima

Zvuči neverovatno, ali u našim  crevima živi čak oko 500 vrsta raznih bakterija.

Većina njih su dobre i rade za nas, takoreći jedu iz creva sve ono što može biti štetno po naše zdravlje. Svi smo čuli za reč probiotik, e pa to su zapravo korisne bakterije u našim crevima. One prave nepovoljne uslove za razvoj loših bakterija, a najvažnije, odgovorne su za to da iz hrane dobijamo važne materije i vitamnine. Ukoliko dobre bakterije rade svoj posao kako treba, osnažuju naš imunitet. Dobre bakterije koje nastanjuju debelo crevo imaju ključnu ulogu za naše zdravlje.

Ukoliko dođe do poremećaja crevne flore i patogene bakterije počnu da se razmnožavaju, to je uzrok brojnih autoimunoloških bolesti i obolejnja crevnog sistema. Tome najviše doprinose loša ishrana, stres, ali i povišena temperatura i pojedini antibiotici.

Bakterije na koži i licu

Bakterije naseljavaju u velikom broju i naše lice. Hajde da se osvrnemo na to kada bakterije mogu biti štetne po našu lepotu. Mnoge bakterije mogu da dovedu do inficiranja naše kože. U najvećem broju slučajeva reč je o piogenim bakterijama, koje vode do stvaranja gnoja na koži. Delimo ih na stafilokoke i streptokoke.

Spomenimo samo neke vrste bakterijskih infekcija:

  • Crveni vetar ili erizipel je oboljenje izazvano streptokokom i javlja se na glavi i nogama. Prati ga visoka temperatura i crveni otok;
  • Žvale – zahvataju uglove usana, a stvara se crvenilo, ranice i kraste. Deca su najpodložnija ovoj infekciji koja je itekako zarazna;
  • Ljuštenje kože uzrokovano stafilokokom– izuzetno bolna infekcija jer se koža ljušti kao da je zahvaćena opekotinama. Može doći i do toksičnog šoka;
  • Medene kraste ili impetigo contagiosa predstavlja jednu od najučestalijih infekcija kože koju mogu izazvati i stafilokoka i streptokoka. To su plikovi puni gnoja i rane pokrivene žutim krastama. Javlja se pretežno na licu i rukama, ali može se pojaviti i na ostalim delovima tela i zarazna je.

Oni koji imaju problem sa teškim aknama i upalama na licu, treba da znaju da je bakterija Propionibacterium acnes glavni krivac za to. Sebum koji se nagomilava ispod kože postaje idealno stanište ovoj bakteriji koja živi inače na našoj koži. Problem nastaje kada počne ubrzano da se razmnožava, narušava naš imunitet i dolazi do upala na koži i stvaranja akni i cisti.

Međutim, hajde da probamo da ne mislimo na ono loše što bakterije donose, već da pokušamo da se zaštimo. Najvažniji savet koji vam neko može dati kada su u pitanju patogene, to jest, loše bakterije, jeste da obratite pažnju na ličnu higijenu.

  • Perite ruke pre i posle jela;
  • Perite zube redovno, posebno obratite pažnju na jezik jer je on leglo bakterija;
  • Svakodnevna lična higijena se podrazumeva;
  • Vodite računa da hrana koju spremate bude propisno termički obrađena, dovoljno skuvana, ispečena, itd. Bakterije poput salmonele vrebaju neprestano, a ne svakako ne želite da prolazite kroz to;
  • Frižider, zamrzivač i klima uređaj moraju biti čisti;
  • Jedite hranu koja u sebi sadrži prirodne probiotike, a njih najviše ima u mlečnim proizvodima, posebno u jogurtu, kao i u ukiseljenom povrću.

Arheje

Manje su poznati stanari našeg tela. Ovi organizmi ranije su smatrani bakterijama i nazivaju se još i prabakterije. Međutim, otkriveno je da su one zasebni mikroorganizma, a imaju bitnu ulogu u procesu stvaranja ugljenika i azota. Ovi elementi deo su šest najvažnijih elemenata ljudskog tela, uz kiseonik, vodonik, kalcijum i fosfor. Arheje potpomažu u procesu varenja hrane, a za sada nisu poznati primeri patogenih arheja.

Virusi

I ovi mikroorganizmi čine jedan deo našeg tela. Oni su najsitniji mikroorganizmi i ne smatraju se živim organizmima.Mogu da se razmnožavaju samo na živim ćelijama.  Prema nekim studijama, u našem telu može da se stvori i do 300.000 različitih vrsta virusa koji mogu  biti dugo u našem organizmu, bez ikakve opasnosti po naše zdravlje.

Problem nastaje kada se oni aktiviraju u određenom momentu, kada se naruši  odbrambeni mehanizam našeg tela, odnosno imunitet. Virusi tada dovode do različitih infekcija, a dalje se prenose vodom, vazduhom, hranom, poljupcem. Prehlada, grip, herpes, samo su neke od infekcija izazvane virusima, a koje se mogu javiti tokom čitave godine. Kako se zaštiti od virusnih infekcija?

  • Na prvom mestu, ojačajte imunitet. Hranite se zdravo i kvalitetno, jedite što više voća i povrća, ribe. Unosite vitamin C kroz namirnice kao što su paprika, ren, kelj, limun. Pijte dosta vode;
  • Vežbajte, krećite se što više, boravite na svežem vazduhu;
  • Izbegavajte stres i nervozu.

 Gljivice

Gljivice žive na nama, u nama i svuda oko nas. Sastavni su deo prirodne flore naše kože, ali retko kada se spominju u pozitivnom kontekstu. To je zato što gljivice lako i brzo uzrokuju infekcije, kako na našoj koži, tako i u telu. Dovoljan je kontakt sa, na primer, zaraženim pločicama na bazenu i lako ćemo pokupiti gljivičnu infekciju stopala.

Osnovna karakteristika gljivica jesto to što su, na žalost, veoma zarazne i prenose se putem kontakta koža na kožu, dodira sa zaraženim predmetima ili površinama, putem pribora za higijenu, odeće, obuće, kontakta sa zaraženim kućnim ljubimcima… Mogu da izazovu teške hronične bolesti, kao i trovanje. Zbog toga je važno da znamo šta za nas znači zajednički život sa gljivicama.

Kandida

Svakako jedna od najrasprostranjenijih i nama najpoznatijih gljivica, na itekako lošem glasu. Kandida je zaslužna za čak 50 do 90 odsto svih gljivičnih oboljenja kod čoveka. Do kandidijaze dolazi kada gljivice koje normalno nastanjuju naš organizam počnu da se razmnožavaju usled određenih okolnosti.

Slab imunitet, loša ishrana, ali i korišćenje određenih lekova  najčešći su uzroci ubrzanog razmnožavanja gljivica. Tada organizam ne može da se bori protiv kandide i dolazi do infekcija. Gde se sve javlja kandidijaza?

  1. Na jeziku– poznata je i kao mlečac ili sor, a javlja se kod beba i male dece. Čine je bele naslage duž celog jezika i na sluzokoži usta, a ispod toga su ranice koje mogu biti veoma bolne;
  2. Kandida na koži – najčešće se manifestuje na prstima ili stopalima, a prepoznajemo je tako što se javlja crvenilo, svrab i bele naslage. Gljivice na noktima i stopalima su veoma rasprostranjene, čak oko 100 vrsta gljivica živi na našim stoplaima. U prilog tome govori i podatak da čak svaku petu osobu pogađa ova infekcija. Gljivice treba ukloniti sa stopala čim primetite prve simptome, kako one ne bi uzele maha. Prirodni preparati poput sode bikarbone, jabukovog sirćeta ili belog luka odlični su saveznici u borbi protiv gljivičnih infekcija na stopalima.
  3. Crevna kandida– najviše gljivica nalazi se upravo u najmračnijim delovima našeg tela, u crevima. Kandida može biti uzrok dijareje, zatvora, gasova, nadimanja, grčeva;
  4. Kandida na polnim organima– kod žena je u vidu pojačanog sekreta i svraba, oko 90 odsto svih vaginalnih infekcija uzrokovano je upravo kandidom. Kod muškaraca se javlja u vidu belih naslaga.

Ako je test na kandidu pozitivan, prvi korak u uništavanju kandidijaze jeste promena ishrane. Kandida se u našim crevima hrani najviše šećerima i kvascima, pa je neophodno izbaciti iz ishrane testo od belog brašna, gazirana pića, mleko, šećere… Kandida se rešava uz pomoć lekova sa antigljivičnim efektom.

Prevencija je jedan od najvažnijih koraka ako želimo da sprečimo nastanak gljivičnih infekcija. Pod tim prvenstveno podrazumevamo da vodimo računa o higijeni i da se hranimo zdravo kako bismo ojačali imunitet. Tada će naš organizam biti spreman da se suprotstavi svemu lošem što nas vreba, nebitno da li su to gljivice, bakterije ili virusi.

Kako smo objasnili, bez ovih organizama ne bi bilo ni našeg tela. Sa druge strane, na nama je da volimo svoje telo i kožu u kojoj  živimo i da učinimo sve da sprečimo različite infekcije i oboljenja.