Mada nije potrebno objašnjavati, ali definicija prstena bi bila da je to je vrsta nakita koja je okruglog oblika sa ukrasnim dodatkom koji je najčešće od dragog kamena ili drugog vrednog materijala. Prstenovi se najčešće izrađuju od plemenitih metala: zlata, platine ili srebra.

Prsten žene najčešće nose kao ukras, mada u ponekim civilizacijama predstavlja i statusni simbol. Prstenje nose i muškarci, ali danas mnogo ređe nego što je to nekada bio slučaj.

Prstenje sa posebnim značenjem i značajem su svakako burme i vereničko prstenje.

Verenički prsten

Verenički prsten predstavlja veridbeni element u vidu nakita kojim se budući mladoženja budućoj supruzi obećava na predstojeći zajednički život.

Kao i sav drugi nakit i verenički prsten se može znatno razlikovati u zavisnosti od materijala kojim je napravljen, samog dizajna kao i kamenja koje se koristi. Cena vereničkog prstena prevashodno zavisi od materija od kog je napravljen, kao i od vrste kamena, težine, karata i kvaliteta brušenja, a manje od oblika kamena ili stila brušenja. Savet prilikom odabira vereničkog prstena, bio on klasičan ili moderan, jeste da bude visokog kvaliteta i udoban jer će se nositi dugi niz godina.

Verenički prsten na levoj a burma na desnoj ruci. Zašto?

Verenički prten se stavlja na domali prst desne ruke kako bi čuvao mesto venčanom prstenu. Pa se nakon venčanja premešta na domali prste leve ruke. Zato se u mnogim zemljama, a pogotovo u pravoslavnom svetu, burma nosi na domalom prstu desne ruke. Ovaj običaj potiče još od Rimljana. Latinska reč za levo je “sinister” koja u bukvalnom prevodu znači mračan, tužan i zloban.

Međutim, jedna drevna priča kaže da se burma nosi na levoj ruci jer krv iz srca direktno dolazi do malog prsta leve ruke, preko vene ljubavi – “vene amoris”. Zato se smatralo da će prsten na domalom prstu leve ruke garantovati večnu privrženost i ljubav.

Burma – kraljica prstenova

Još od davnina, tačnije još od starih Egipćana i Rimljana ljubav se krunisala prstenom- burmom. U početku ona se izrađivala od gvožđa, kamena ili trave. Tek kasnije od plemenitih metala. Egipćani i Rimljani su se darivanjem prstena obećavali na večnu ljubav i pripadanje određenoj osobi.

I dan danas simbolika burmi je ostala ista. Neizostavan deo samog čina venčanja jeste darivanje burmi, bilo da je doba pre nove ere ili moderno doba.  Dvoje kada požele da dugogodišnju ljubav krunišu brakom, pored venčanice, restorana, bidermajera nikako i nikad ne zaboravljaju burme. Burme su imperativ venčanja!

One danas mogu biti izrađene od zutog, belog i roze zlata ili kombnacijom istih. Brak se može sklopiti u crkvi ili u opštini, ali svakako zaključenje braka prati razmena burmi. S toga opravdano burmu možemo nazvati kraljicom prstenova jer je ona mnogo više od običnog nakita. Ona predstavlja krunu nečije ljubavi koja se zasniva na poštovanju i odanosti.

Koliko god burma bila teška, lepa, od kvalitetnijeg materijala ili sa nekim kamenjem najbolje će je okaraterisati sam odnos supružnika jer nijedna burma nije toliko vredna koliko je vredna ljubav i poštovanje koja ih spaja. Zato pored toga što ćete birati svoju burmu, pre svega je potrebno odabrati svog kralja ili svoju kraljicu koja je kvalitetan/a, odan/a i koja vas čini srećnim, pa će i sama burma sijati najsvetlije.